Visok krvni pritisak je orgoman i nažalost, rastući zdravstveni problem širom sveta. Studija koja je nedavno objavljena prati odrastanje oko million i po tinejdžera u cilju otkrivanja uloge i značaja psiholoških parametara u doba adolescencije za razvoj hipertenzije u kasnijem životnom dobu. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u SAD navodi da jedan od trojice odraslih Amerikanaca boluje od hipertenzije, što čini gotovo 70 miliona obolelih sam u ovoj zemlji. Konstantno povišen arterijski krvni pritisak značajno povećava opasnost od srčanog i moždanog udara, koji ujedno predstavljaju i dva najčešća uzroka naprasne smrti u celom svetu, a u SAD jedna od svakih sedam smrti je neposredni rezultat dugogodišnje hipertenzije. Ukoliko se obistine crne prognoze stručnjaka, do 2025. godine će oko milijardu i po ljudi oboleti od bolesti koje su posledica hipertenzije.
Predominantan faktor za ovako enormni rast obolelih su nezdrave životne navike, pre svega gojaznost i loše navike u ishrani. Međutim, sve više udela u razvoju hipertenzije imaju psihološki činioci savremenog načina života, uključujući i psihološke trauma tokom detinjstva i perioda odrastanja, sklonost ka ekstremnom psihološkom reagovanju i agresivnom ponašanju, stress zbog finansijskih prilika, kao i hronično stanje depresije i anksioznosti. Pomenuta studija koja je objavljena u časopisu Heart iznosi inovativni pristup proučavanju pomenutih psiholoških aspekata i njihovog budućeg uticaja na razvoj hipertenzije u zrelom dobu.
Autor studije, Dr Kejsi Kramp i tim njegovih saradnika iz Icahn School of Medicine sa Mont Sinaja u Njujorku su osmislili prvo ispitivanje osetljivosti na stres u adolescenciji i procenu uticaja na stresa na kasniji razvoj hipertenzije. Stručni tim je u cilju istraživanja proučio Švedski nacionalni registar nezaraznih bolesti, tragajući za poremećajima krvnog pritiska gotovo million i po vojnih regruta upisanih u registar između 1969 i 1997 godine. Kao delu lekarskog pregleda, regruti su bili podvrgnuti i psihološkom ispitivanju, pre svega u cilju procene tolerancije na stresne situacije tokom 20 - 30 minuta razgovora. Svaki regrut je ocenjem ocenom od 1 do 9, koja je ukazivala praktično na visok stepen tolerancije ispitanika na stres.
Medicinski skrining je bio obavezujući za sve muške osobe u zemlji starije od 18 godina, pokrivši na taj način gotovo 97% celokupne populacije muškaraca. Istraživači su bili usredsređeni na osobe sa prosečnom starošću od 47 godina, tragajući za pojavom kliničkih znakova manifestne hipertenzije. Rezultati istraživanja su pokazali zastupljenost od 6% obolelih od hipertenzije u kasnijem životnom dobu među ukupnim brojem ispitanika, a kod svih je bila zabeležena niska ocena u testu tolerancije na stresne situacije. Snižena tolerancija na stres u mladosti kod ovih osoba je očigledno prouzrokovala razvoj hipertenzije u zrelom životnom dobu, zaključili su istraživači. Daljim istraživanjima, naučnici su ustanovili da je čak i minimalno sniženje tolerancije na stres uvećalo rizik za kasniji nastanak hipertenzije za više od 40%. Drugim rečima, način na koji se neka osoba bori sa stresom u ranoj mladosti, svakako može biti indikator za procenu rizika od nastanka hipertenzije u kasnijem životu te osobe.
Rezultati pomenutog istraživanja svakako otvaraju nove mogućnosti za preventivni rad u ovoj oblasti, ukazujući na značaj razvijanja psiholoških tehnika za suzbijanje i obradu stresa kod mladih osoba, pored energične borbe protiv dečije gojaznosti u zemljama širom sveta. Preventivni program bi mogli značajno da snize stopu oboljevanja od hipertenzije u budućnosti, naglašavaju stručnjaci koji su sproveli ovo istraživanje.
Preveo: Dejan B. Živanović, B.Sc.
Izvor: http://www.medicalnewstoday.com
Pratite nas